» Fosilna Goriva

Proizvodnja energije primenom fosilnih goriva je vid koji vrši konstantan uticaj na životnu sredinu, kroz ekstrakciju ili rudničke kopove, preko prečišćavanja, transporta, sagorevanja i odlaganja otpadnih materija. Sagorevanje fosilnih goriva ima za rezultat ne samo stvaranje upotrebljivih vidova energije već i emitovanje ugljen-dioksida (CO2), sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx), *čestične materije (*čestice tvrdog materijala i kapljice tečnosti koje se javljaju kao rezultat ljudskih aktivnosti i daju jezgra dalje koncentracije različitih štetnih faktora u vazduhu) i prašine.

Ugljen-dioksid u atmosferi najviše je zaslužan za globalno zagrevanje, dok sumpor-dioksid i azotni-oksidi stvaraju kisele kiše i zajedno sa čestičnim materijama doprinose lošem kvalitetu vazduha.

Sagorevanje fosilnog goriva, kako u industriji tako i u transportu ljudi i dobara, emituje u gruboj proceni oko 80% ugljen-dioksida u atmosferi. U Evropskoj Uniji emisije ugljen-dioksida nastale sagorevanjem fosilnih goriva su oko 30%.

Količina ugljen-dioksida emitovanog u atmosferu zavisi od vrste fosilnog goriva koje sagoreva.

Na primer: Sagorevanje nafte stvara emisiju ugljen-dioksida 1.5 puta veću nego sagorevanje prirodnog gasa. Proporcionalne količine ugljen-dioksida dobijene sagorevanjem uglja, nafte i prirodnog gasa mogu se matematički izraziti proporcijom 2.0 : 1.5 : 1.0.