|
Kako pokazuju prva
istraživanja nerazvijene zemlje će već za nekoliko godina imati velike
probleme sa elektronskim otpadom. U mnogim nerazvijenim zemljama još
uvek nema nikakve strategije, a ni povoljnih kredita za otvaranje
kompanija koje bi se bavile reciklažom e-otpada, koji se neprekidno
povećava.
U razvijenim
zemljama situacija je drugačija, uveliko se radi na rešavanju ovog
problema i sve veći broj kompanija reciklira e-otpad.
Nerazvijene zemlje
će zato imati mnogo veću količinu elektronskog otpada. Istraživanja
pokazuju da će do 2030. godine zemlje u razvoju imati za bacanje negde
između 400 i 700 miliona računara, što je skoro dva puta više nego
razvijene zemlje, koje će imati 200 do 300 miliona računara.
Elektronski uređaji napravljeni su od različitih materijala. Kada neki
elektronski uređaj prestanemo da koristimo, mnoge materijale možemo da
upotrebimo ponovo, ali mnogi materijali mogu da budu i vrlo štetni, ako
se sa elektronskim otpadom ne postupa pravilno.
Kako
bi se sprečile moguće negativne posledice po životnu sredinu i zdravlje
ljudi, vrlo je bitno da se elektronski otpad sakuplja odvojeno od
komunalnog otpada, a zatim ukljanja na ekološki prihvatljiv način.
Reklama napravljena od e-otpada
U e-otpadu
se mogu pronaći mnoge opasne supstance:
1. Teški metali – olovo, živa, kandijum, berilijum,
2. Opasne materije – brom koji se nalazi u plastičnim kućištima, PVC,
PCB i CFC.
|
